ICT Hub Venture predstavlja prvi privatni fond u Srbiji koji investira u startape. Postoje blizu četiri godine i do sad su investirali u 10 startapa u exYU regionu.
Ovom prilikom smo razgovarali sa Milošem Matićem, predstavnikom ICT Hub Venture fonda.
Zdravo Miloše, možeš li nam za početak dati više infomacija o ICT Hub Venture fondu, kako funkcionišete, u koje sektore ulažete, o kojoj veličini investicija govorimo, za koje udjele u vlasništvu?
Zdravo Vladimire, naravno. ICT Hub Venture je prvi privatni venture capital fond u Srbiji ali i u regionu. Osnovani smo početkom 2017. godine sa namerom da ulažemo u tehnološke startape u ranoj fazi u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana. Iako je ovo zaseban entitet sa drugačijim ciljem u odnosu na ICT Hub, ICT Hub Venture se uveliko naslanjao na iskustvo ICT Hub-a u vođenju inkubator programa 2014-2016 gde su nastali jedne od uspešnih komapanija današnjice – Cargo kao jedan od primera.
Kako je u tom trenutku naša startap zajednica bila veoma mala i na početku svog razvoja mi smo tražili ideje koje su dobro promišljene i timove koji mogu te ideje da sprovedu u delo. U tom trenutku plan je bio da investiramo 30.000 EUR za 5-15% vlasničkog udela kao jedan od mehanizama da pomognemo razvoj domaće startap scene i otvorimo još jednu mogućnost finansiranja inovativnih tehnoloških rešenja.
Međutim, kako smo videli da se domaća, ali i regionalna zajednica ubrzano razvijaju 2019. godine smo prilagodili našu investiciju tome i povećali je na do 50.000 EUR za isti vlasnički udeo. Takođe, više nismo tražili samo ideje u koje želimo da investiramo već od tada tražimo da vidimo prototip tehnološkog (softverskog) rešenja, prvu validaciju i jak tim osnivača koji će se posvetiti daljem razvoju tog rešenja. To i danas važi.
Ono što je uvek ulazilo u našu investiciju to je aktivna podrška startapu u daljem radu, pristup mreži kontakata koju naš fond ima širom sveta tako i podršku u daljem prikupljanju kapitala. Kako nam je oduvek bilo važno da podržimo i edukujemo zajednicu, ovakav pristup nam se činio veoma logičnim jer za širu zajednicu redovno održavamo besplatne radionice i predavanja na sve teme od značaja za razvoj jednog biznisa.
” Nepohodno je da vidimo tim koji će se full time posvetiti razvoju kompanije.”
Možeš li nam dati primjer nekih startapa u koje ste uložili u prethodnom periodu?
Trickest je cybersecurity startap u koji smo investirali krajem aprila 2020. godine u sred prvog talasa pandemije korona virusa. Prepoznali smo potencijal cybersecurity industrije posebno nakon prvog talasa pandemije, posebno u sektoru penetration testinga što ovaj tim planira da unapredi.
Ovo je tim koji dolazi iz industrije u kojoj žele da posluju i jako dobro poznaje problem koji rešavaju jer su ga iskusili na “svojoj koži”. Tim koji čine četiri osnivača pokrivaju skoro sve segmente poslovanja i svesni su gde im je neophodna podršku kako bi rasli i to su jasno iskomunicirali te smo mi preuzeli na sebe da im tu podršku obezbedimo.
Kada smo se upoznali imali su prototip softvera koji žele dalje da razviju, pokazali su nam kako radi i uporedili su procese – kako se sad sprovode pen testovi i kako će se sprovoditi sa njihovim rešenjem gde je bilo jasno koliki će napredak to biti za samu industriju.
Glavni razlozi zbog kojeg smo investirali u Trickest je veoma jak tim i jako dobro iskomunicirana i dokazana potreba za tim rešenjem na tržištu. Identična je situacija i sa našom najnovijom investicijom koju ćemo zvanično objaviti u narednim nedeljama
Koje to uslove startap treba da ima da bi mogao da zakuca na vaša vrata? Ideju, MVP, korisnike, prihode?
Kao što se da videti iz prethodno rečenih stvari, potrebno je da startap ima razvijen MVP i prve korisnike – jedan korisnik je dovoljan ako tim planira da posluje u B2B segmentu, nekoliko desetina korisnika ako planira da posluje u B2C segmentu gde ti korisnici ne smeju da budu prijatelji ili porodica. Dodatno, nepohodno je da vidimo tim koji će se full time posvetiti razvoju ove kompanije. Tim osnivača ne sme da bude veći od 5 ali ni manji od 2 – ukoliko nam se javi pojedinac koji će biti jedini osnivač startapa mi smo višestruko oprezniji prilikom donošenja odluke da investiramo – do sada nikad nismo investirali u solo founder-a. Pored svega toga, mora postojati jasan plan razvoja i korišćenja novca koji ćemo mi investirati. Volimo da vidimo da velika većina novca ode u razvoj proizvoda i dovođenja novih klijenata. S obzirom da je naša investicija namenjena upravo pomenutom razvoju, plate osnivača bi trebalo da ostanu na minumu.
Šta startapi mogu očekivati od vas pored same investicije? Kako generalno izgleda sam proces nakon dogovaranja investicije? Imate li unaprijed definisani program koji startapi prolaze ili se kreira plan djelovanja za svaki startap zasebno?
Nema unificiranog programa, sve se bazira na pojedinačnoj potrebi startapa. Tako da naša podrška varira od slučaja do slučaja. Najviše se bazira na poslovnom razvoju, savetovanju, mentoringu, podrški podizanju dodatnog kapitala, dobijanja sredstava od Inovacionog fonda, pronalaženju pravih ljudi za otvorene pozicije koje startapi imaju itd.
Otvoreni ste i za investicije u startape iz regije. Kako je zamišljen proces kada ulažete u nekog ko nije iz Srbije? Da li timovi moraju osnovati firmu u Srbiji, preći raditi u Srbiju, kakve su njihove obaveze?
Tako je, investiramo širom našeg regiona. Proces je za sve isti od prvog stupanja u kontakt do realizacije investicije. Taj proces može da potraje i do 6 meseci što je neki standard u VC industriji iako se mi trudimo da budemo što brži ali procedure provere i našeg istraživanja tržišta mogu da potraju kada imate nekoliko kompanija koje istražujete.
Ne, ne treba osnovati firmu u Srbiji. Ne uslovljavamo naše startape. Mi smo privatni fond i imamo fleksibilnost po tom, a i drugim pitanjima. Ono što je nephodno je da dobijamo redovne izveštaje o napretku i finansijskom stanju kompanije. Kako uvek sedimo na upravom odboru kompanije ostvarujemo jako dobru komunikaciju sa osnivačima jer praktično postajemo jedan od njih i trudimo se da budemo tu što je više moguće ne u formi šefa već partnera koji radi u korist kompanije. Kako bismo to održali bitno je da komunikacija bude savršena kao i razumevanje između nas. Tako da obično imamo nedeljne pozive sa svim kompanijama kako bismo mogli da ispratimo kompletnu operativu kompanije.
Na bazi dosadašnjeg iskustva, praćenja timova u koje ste investirali, šta je to što je presudno za uspjeh neke ideje, i šta je to što bi poručio startap timovima, o čemu najviše treba da vode računa?
Posvećenost tima rastu i dobra prioritizacija posla. Posvećenost rastu se ogleda u rastu prodaje iako se nema savršen proizvod. Bez prodajnih veština ili jake podrške u prodaji startap neće preživeti dugo. Iz tog razloga mi insistiramo na što jačoj prodaji i dolasku do breakeven tačke što je pre moguće. Pored toga, rast podrazumeva i aktivan proces podizanja sredstava. Ovaj proces podizanja kapitala je uslovljen jakim rastom prodaje i upravo iz tog razloga nam je veoma bitan. Naš cilj kao fonda jeste da kroz nekoliko rundi finansiranja neko otkupi naš udeo. Da bi se to desilo kompanija poslovno mora da konstantno raste.
Mnogi startapi su se ranije zaleteli na neka napredna tržišta poput SAD i Zapadne Evrope bez ranije postavke baze u regionu i tako propali. Mi smo veoma oprezni povodom nagle ekspanzije i uvek smo za to da nađemo ili strateškog partnera na ciljanom inostranom tržištu ili novog investitora. Stoga treba promisliti dobro kako se nastavlja sa ekspanzijom.
Da sumiram – posvećenost rastu, konstantno prikupljanje kapitala i nalaženje dobrog kadra tj talenta.
Autor:
Vladimir Ćorda